РАСКОВНИК


Kopriva ili spanać?

Ova biljka raste na vlažnom zemljistu bogatom azotom, na primer, u blizini obala reka ili mesta gde se čuva kompost i đubrivo. Raste u bokorima i može da dostigne visinu od 1,5 metara. Mladi listovi koprive po ukusu podsećaju na spanać. Seme biljke ima aromu koštunjavog voća koja postaje intenzivnija kada se semenke isprže. Cvetovi biljke su takođe za jelo i veoma su aromatični. Kopriva spada u lekovite biljke. Sveža biljka koprive sadrži 5,5 odsto proteina, 7 odsto ugljenih hidrata, 0,7 procenata masti. U prolećnim mesecima mladi listovi imaju od 75 do 137 mg% askorbinske kiseline i čak do 20 mg% karotina (provitamin A), vitamina B2 i vitamina K. Kopriva je dakle bogatiji izvor vitamina C i A od većine kultivisanih vrsta povrća. Obiluje i mineralima, kao što su gvožđe, magnezijum, natrijum, kalijum, ugljena kiselina, kalcijum i fosfor.
Sastojci koprive pročišćavaju krv, sprečavaju upale i podstiču izbacivanje štetnih materija iz organizma. Ona je ipak ostala prezreni korov koji je bolje uništiti nego imati s njime posla.
Kopriva
Kako se koristi? Najbolji su gornji mladi listovi biljke (koristite rukavice kada ih berete). Kopriva može da se priprema kao spanać. Sušeni listovi se upotrebljavaju kao začin ili za pripremu čaja. Vlakna koja žare uništavaju se blanširanjem. Ako pre pripremanja jela ubrane vrškove koprive prelijemo vrelom vodom, postaće sasvim bezopasni za ruke i želudac. Za jelo se beru listovi i vrškovi sasvim mlade, nežne biljke. Vršak treba otkinuti na mestu gde je stabljika još mekana. Naravno da je najkorisnije koristiti tek ubrane sveže listove i vrškove, ali možemo ih ubrati i osušiti i tako sačuvati za kasniju potrošnju. Biljku treba sušiti na zasenjenom i zračnom mestu kako se pod uticajem sunčevih zraka ne bi uništili vredni sastojci, pre svega vitamin C, hlorofil i taninska kiselina, koji koprivi daju izuzetna lekovita svojstva, pa ona leči krvarenja, plućne bolesti, organe za varenje.
Naročito je prikladna za prolećno čišćenje organizma koji je usled redukovane i jednolične zimske ishrane osiromašio u tim sastojcima, pa se osećamo premoreni i potišteni. U te svrhe treba je jesti kao spanać, ili popiti sok od sveže isceđene koprive, malo razblažen vodom. Sok se može i konzervirati za zimu, na uobičajen način.Za razliku od koprive, spanać ima jedan nedostatak. To je pre svega visok postotak oksalne kiseline, pa ga ne treba davati bubrežnim bolesnicima jer se kristalima oksalne kiseline mogu začepiti bubrežni kanali. Osim oksalne, ima dosta mokraćne i purinske kiseline pa ga se moraju kloniti osobe koje pate od gihta, artritisa, reume, oni s kamencima u žuči i mokraćnim organima. U vezi sa spanaćem najizrazitije se potvrđuje pravilo – umerenost pre svega, pa se tako ni zdravim osobama ne preporučuje da jedu prevelike količine, a ni suviše često, upravo zbog tih kiselina. S oprezom treba ga davati dojenčadi.
Oksalne kiseline ima najviše u peteljkama i rebrima listova, pa ih prilikom pripremanja valja odstraniti. Delovanje oksalne kiseline na organizam može se ublažiti i tako da se spanać priprema s mlekom, jogurtom, kiselim mlekom i sirom. Oksalna kiselina vezuje kalcijum iz mleka i stvara nerastvorljivo jedinjenje – kalcijum oksalat – koje oranizam odbacuje. Stoga, valja žrtvovati kalcijum iz mleka.

Oksalnu kiselinu je otkrio Scheele, 1776. godine. Oksalna kiselina se javlja, prirodno, u velikom broju biljaka. Pošto ona za sebe vezuje važne hranjive materije u našem telu i time ih čini nedostupnim, veliko unošenje ove kiseline može dovesti do nedostataka (npr. kalcijuma) u telu, kao i iritiranja probavnog sistema, posebno stomaka i bubrega (doprinosi formiranju kamena u bubregu).

Nitrati u kuvanom spanaću mogu se fermentacijom čak i u hladnjaku pretvoriti u opasne nitrite – pa su poznata trovanja odstajalim spanaćem. Zbog toga ga treba pripremati samo toliko koliko se može pojesti za jedan obrok. Ostatak treba obavezno baciti, a nikako ostaviti za sutra. Spanać treba kuvati na pari ili malo vode, i to vrele, a ne hladne. Dovoljno je da se kuva pet do deset minuta. Pošto je voda od kuvanja spanaća izuzetno bogata nitratima, ne treba je ostavljati za dalje korišćenje.
Spanać posejan u proleće a ubran u leto sadrži mnogo više oksalata i nitrata (naročito u sušnom razdoblju) nego onaj posejan u avgustu i septembru a ubran u jesen.

Da bismo izbegli negativne efekte spanaća, možemo koristiti koprivu ili blitvu kao alternativu.

Čorba od koprive
Potrebno je: 500 grama mlade koprive, dve kašike ulja, kašika brašna, 1 decilitar kisele pavlake ili mleka, čen belog luka, dve kašike zobenih pahuljica, so, biber, kašika seckane mirođije.
Koprivu oprati, ubaciti u lonac kipuće osoljene vode i skuvati. Ocediti i naseći kao spanać. Napravite laganu zapršku od ulja, brašna i češnja belog luka, dodati nasečenu koprivu, i malo propirjaniti pa doliti najpre hladnu, a potom toplu vodu. Pustiti da kuva neko vreme, a onda dodati zobene pahuljice. Promešati, pustite da provri i skloniti sa vatre. Posoliti i pobiberiti po želji, te umešati kiselu pavlaku ili doliti mleko. Čorba treba da odstoji desetak minuta. Pre posluživanja posuti seckanom mirođijom.

Zeljanik s kukuruznim brašnom
Potrebno je: 600 grama kukuruznog brašna, 500 grama koprive, 1 šolja ulja, so, 1 prašak za pecivo
Zamesite testo od kukuruznog brašna, praška za pecivo, vode, malo soli i ulja. Polovinu testa sipajte u podmazan pleh i poravnajte da biste dobili ravnu koru.
Očišćenu koprivu operite, isecite i propržite malo na ulju da bi splasnulo. Malo posolite.
Sipajte na koru, ravnomerno rasporedite, a preko njega stavite ostatak testa i oblikujte gornju koru. Pecite na umerenoj temperaturi oko jedan sat.

Kucna dostava organski proizvedene hrane.
Dodatne informacije traziti na adresi:
raskovnik.org@gmail.com


Оставите коментар so far
Оставите коментар



Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s



%d bloggers like this: